Duhovnik je – poznavajući njihova srca – to shvatio.

“Bolji je od vas i ponašanjem i pameću, reče im. Prepustimo ga iskušenju, tako da i vi to shvatite”.
I tada duhovnik naredi da mu donesu dvadeset ptica i reče učenicima:

“Neka svaki od vas uzme jednu pticu, neka je odnese negdje gdje ga niko ne vidi, neka je ubije, a zatim ponovo donese.”

Svi učenici tako otiđoše, ubiše ptice i donesoše ih mrtve, svi – osim omiljenog učenika. On je doneo živu pticu.

“Zašto je nisi ubio?” upita ga učitelj.

“Zato što je učitelj rekao da se to treba učiniti negde gdje nas nitko ne može vidjeti”, odgovori učenik, “ali kuda god sam išao, Bog vidi.”

“Vidite li sada stupanj njegova shvatanja?” uzviknu duhovnik.

”Usporedite ga sa shvatanjem učenika ostalih.”

Učenici zamoliše Boga za oprost.

Časni Krst

У том тренутку јавио се Симеону анђео Божји и објаснио му да је пророчанство истинито и да ће се у њега уверити јер, по Божјој вољи, неће умрети док не види Месију рођеног од девојке. 

Обрадован овим гласом са неба, праведни Симеон оставио је пророчанство неизмењено и захвалио Богу што ће видети Обећанога. 

Из тог разлога је живео, иако му је већ давно било време да умире. Са великом жељом је очекивао Месију, не само због спасења људског рода, већ и због његове жеље да се ослободи овог света и пређе у вечност.

Када је Дева са Младенцем дошла у храм јерусалимски Дух Божји јавио је Симеону срећни догађај. Радосни старац је дошао у храм и узео је Христа у руке, а потом замолио Бога да га, срећног, отпусти из овог живота.

Тада је изрекао чувене речи које се и данас изговарају на крају свих богослужења; ”Сада отпушташ у миру слугу својега, Господе, по речи својој, јер видеше очи моје спасење Твоје које си уготовио пред лицем свих народа….”

Убрзо затим издахнуо је свети Симеон, и овај праведни старац сматра се и данас заштитником мале деце.

Свети Симеон Богопримац

Свети Симеон Богопримац

Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу.

Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на на први сусрет Спаситеља са људима.

Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.

Сретење Господње је један од најсвечанијих догађа и на Литургији, у једној од најлепших православних молитви, изговарају се речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју – “Отпусти сад раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје. . . “

Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана, кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је “коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван”.

Предање даље каже да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса.

Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.

Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.

Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Србија на овај дан слави Дан државности.

У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето.

Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

Сретење Господње - фреска

Ko to može dokazati očajnicima, koji se iz dana u dan kljukaju po svima školama nesretne Evrope mračnom slavom spoljašnjih krvavih revolucionara, tj. bolesnika, koji su gubavi ustali sa svoje postelje da leče ostale bolesnike.

Oh, mladi ljudi, neka vam samo Bog bude u pomoći.
Pogrešno je pitati, da li se Hristova nauke može primeniti na moderan život. Hristos nije došao da primenjuje svoju nauku na jedan ili drugi period vremena nego na ljude. A ljudi su i danas isti kao i u staro vreme. Da li se ljudi voze na faraonskim dvokolicama ili na aeroplanima, to ni najmanje ne menja naš odnos prema Hristu.

(Sv. vladika Nikolaj).

Sveti vladika Nikolaj Velimirović

Muž je posadi na magarca, krenu u manastir, pa došavši do manastira ostavi ženu pred manastirskom kapijom, a sam uđe k svetitelju i stade ga moliti da mu isceli ženu od bolesti.

Sveti Jovan reče tome čoveku: Kaži svojoj ženi da promeni svoju rđavu narav i prestane biti surova prema svojim robovima i robinjama, opominjući se da je i sama stvorena od istoga blata od kojega i oni. I neka se ona pobrine o svojoj duši, deleći milostinju sirotinji i ne ostavljajući potrebne molitve. Isto tako uzdržavajte i čuvajte sebe čiste u praznične i posne dane, pa će Bog podariti ženi tvojoj isceljenje.

- Muž iziđe i kaza ženi sve što ču od svetitelja. Žena od sveg srca dade obećanje da će do poslednjeg daha svog držati sve što joj je naređeno.

Muž se vrati k svetitelju i kaza mu za obećanje ženino.

Svetitelj mu onda reče: Idi s mirom! Gospod je već isceli.

- Povrativši se k ženi, muž je nađe isceljenu. I oni se s radošću vratiše kući svojoj,

slaveći Boga.

Sveti Jovan Zlatousti

Кад се огрешимо о своје ближње, не грешимо се према тој личности, него се грешимо лично према Богу, зато што Бог тајно почива у свакој души и у свему, и какав је наш однос према ближњима, такав је наш однос и према Богу. Ако се ми, према онима који према нама имају љубав, опходимо са љубављу, а према онима који нас мрзе враћамо истом мером, ОНДА НИСМО НА ДОБРОМ ПУТУ.

Ми морамо, као Божија деца, да имамо Божански карактер, пун мира, љубави и доброте. Господ нам је показао, док је био у телу, да се склањамо од зла, да се не противимо злу, а не противити се злу значи САЧУВАТИ МИР.

Ако се противимо злу, оно жели да враћа истом мером и тада настаје ратовање, а то је храна духова под небесима.

Časni Krst

Не гледајмо шта други раде, да их не би осуђивали, већ се бавимо само самима собом и својом душом.

Ми смо, овде на земљи, такорећи на епитимији, у фази погодној да се припремимо, да се научимо небеском животу и да стекнемо МИР.

Живот невероватно брзо пролази. У младим годинама се то ни не осећа нити примећује, али кад зађемо у године видимо да је много прошло, а мало остало од живота. Овде знамо куда да се крећемо и како да живимо, а шта ћемо после, куда, да ли смо се припремили за Царство Небеско, за нашу домовину, јер тамо улазе само смирени и чистога срца. Да ли смо обратили пажњу том срцу које нам је много бола задало у животу, да ли смо казали том срцу; доста си ми бола задало, смири се и буди трпљевно срце. Ево, Господ нам је казао;

Стрпљењем својим спашавамо душу своју.

Зато морамо од срца свакоме опростити, јер све је Господње, не смемо ни на кога ни једну ожалошћену мисао имати, а уједно примати Господа кроз Причешће. Јер ако Господа у Причешћу примамо са мржњом на ближњега, примамо себи осуду, а не спасење.

И да мрзимо један другог, не вреди нам, ПОВЕЗАНИ СМО, па ако мрзиш неког, себи квариш расположење. Ко нема љубави према ближњем и на ватру да седне неће му помоћи, јер не може да добије Вечни Живот.

Часни Крст

Господ је у нашем срцу без обзира да ли га ми поштујемо или не. Он се не одваја од нас јер је животодавац и Он покреће живот свакој твари, а ми смо га поклопили бригама и секирацијама овог света, које нам разарају мир и зато немамо мира и спокоја.

Зато, благо мени, за овог кратког живота да се научимо небеском животу, који је МИР И РАДОСТ У ДУХУ СВЕТОМ. То значи да научимо бити мирни и тихи, да научимо мало смирити наше срце, које се много вређа и да мало смиримо наше достојанство, јер не можемо горди да уђемо у Царство Небеско.

Свакодневно задобијамо бриге и увреде. Треба да се научимо да не примамо увреду, јер ко зна на шта ћемо још до краја живота да наиђемо. Ми пролазимо кроз разне тешкоће и учимо се како да се уздигнемо изнад тешкоћа, трзавица које ремете унутрашњи мир, како да стекнемо Божански мир, Божанску радост, коју поседују анђели и Свети, ЈЕР СЕ ЦАРСТВО НЕБЕСКО СТИЧЕ ЈОШ ОВДЕ, НА ЗЕМЉИ.

Prvi i jedini uslov za promenu rđave porodične klime jeste PROMENA MISLI njenih vodećih članova. Počnite svesno da šaljete dobre misli, misli ljubavi i dobrih želja onome ko vam je mrzak, ko vas je uvredio, ko vas ne voli. Na sopstvenom primeru moći ćete da se uverite u snagu dobrih misli.

Prestanite da mislite zlo o svom šefu ili drugu na poslu, preokrenite zle misli u dobre i videćete promenu ponašanja vaših dotadašnjih ”neprijatelja”.

Ako je domaćin u kući mnogo opterećen brigama i mislima o nekom problemu, on takvim mislima stvara nemir ne samo sebi, već i celoj svojoj porodici – svi u kući mogu biti utučeni, bez mira i utehe. On kao domaćin, treba da zrači DOBROTOM, koja se iz njega prenosi na sve ostale u kući. Mi ljudi smo takav misleni aparat.

Sva priroda je tajanstvena, od biljke do ptice i čoveka, jer je Bog U SVEMU PRISUTAN. On po malo razmiče zavesu tajanstva onome ko ga istinski ljubi, a to je najčešće čovek čista srca. Bog je neshvatljiva energija i čovek nosi u sebi neshvatljivu energiju.

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

Ako su ti roditelji ateisti, a ti si vernik, nemoj izazivati i dražiti roditelje svojom verom, već se moli za njih i budi blag prema njima. Nemoj ni razgovarati o religiji. Jer znaj, NEMA ATEISTA MEĐU LJUDIMA.

Poslušajte živu reč Starca Tadeja