Духовне поуке

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК
МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ 

Тако ћу вас избавити, те ћете добити благослов, обећава Господ преко пророка Захарије. Но, под којим условом?

Под тим, да свако говори истину своме ближњем, да своја дела врши по правди, да не злопамти у срцу своме на ближњега свога, да не чини лажне заклетве, и да заволи мир и правду.

Ако су ови услови испуњени, они ће ми, говори Господ, бити народ и ја ћу им бити Бог у истини и правди, и међу њима ће се зацарити благослов.

Тада ће чути сви на страни и рећи ће: “Пођимо ка њима да се помолимо пред лицем Господњим, јер смо чули да је Господ са њима”.

Тада ће доћи многи народи да траже Господа (Зах.8,7-23).

Тако је привлачила Господу људе и народе висока чистота живота правих Хришћана.

И иначе су они који живе по духу Христовом најбољи и најубедљивији апостоли Хришћанства, па макар и ћутали.

Печат

 

Pouke

Duhovna deca pitala svog duhovnog oca, starca Pajsija;

“Starče, da li bolest uvek koristi?”

”Da, uvek mnogo koristi. Bolesti pomažu ljudima da bi “se očistili od grehova”, kada ne poseduju vrline.

Biti zdrav veliko je dobro, ali dobro koje nam nudi bolest, zdravlje ne može da nam pruži! Duhovno dobro!

To je izuzetno velika dobrodeteljnost (Božija), izuzetno velika! Čisti čoveka od greha i veoma često osigurava i platu.

Čovekova duša je kao zlato, a bolest je kao oganj koji ga pročišćava.

Vidiš i Hristos je rekao apostolu Pavlu:

“Jer se sila moja u nemoći pokazuje savršena”(2.kor12,9).

Što se čovek više namuči u nekoj bolesti, to se više čisti i bliži je Božijoj svetlosti – dovoljno je samo da bude trpeljiv i da bolest prihvata sa radošću.

(SV.Pajsije Svetogorac).

 

Priče o Duhovnosti

Jednom davno bijaše duhovnik koji je imao jednog učenika kojeg je volio više od svih drugih, što je u drugih pobudilo ljubomoru.

Duhovnik je – poznavajući njihova srca – to shvatio.

“Bolji je od vas i ponašanjem i pameću, reče im. Prepustimo ga iskušenju, tako da i vi to shvatite”.
I tada duhovnik naredi da mu donesu dvadeset ptica i reče učenicima:

“Neka svaki od vas uzme jednu pticu, neka je odnese negdje gdje ga niko ne vidi, neka je ubije, a zatim ponovo donese.”

Svi učenici tako otiđoše, ubiše ptice i donesoše ih mrtve, svi – osim omiljenog učenika. On je doneo živu pticu.

“Zašto je nisi ubio?” upita ga učitelj.

“Zato što je učitelj rekao da se to treba učiniti negde gdje nas nitko ne može vidjeti”, odgovori učenik, “ali kuda god sam išao, Bog vidi.”

“Vidite li sada stupanj njegova shvatanja?” uzviknu duhovnik.

”Usporedite ga sa shvatanjem učenika ostalih.”

Učenici zamoliše Boga za oprost.

Časni Krst

 

16. фебруар – св. Симеон богопримац

У време цара Птоломеја Филаделфа, светитељ Симеон је, као један од знамените седамдесеторице, изабран да преведе Библију са јеврејског на грчки језик. Радио је савесно свој посао, али кад је преводио пророка Исаију збунио се од речи “дјева ће затрудњети и родиће сина”, и одлучио да напише “млада жена”.

У том тренутку јавио се Симеону анђео Божји и објаснио му да је пророчанство истинито и да ће се у њега уверити јер, по Божјој вољи, неће умрети док не види Месију рођеног од девојке. 

Обрадован овим гласом са неба, праведни Симеон оставио је пророчанство неизмењено и захвалио Богу што ће видети Обећанога. 

Из тог разлога је живео, иако му је већ давно било време да умире. Са великом жељом је очекивао Месију, не само због спасења људског рода, већ и због његове жеље да се ослободи овог света и пређе у вечност.

Када је Дева са Младенцем дошла у храм јерусалимски Дух Божји јавио је Симеону срећни догађај. Радосни старац је дошао у храм и узео је Христа у руке, а потом замолио Бога да га, срећног, отпусти из овог живота.

Тада је изрекао чувене речи које се и данас изговарају на крају свих богослужења; ”Сада отпушташ у миру слугу својега, Господе, по речи својој, јер видеше очи моје спасење Твоје које си уготовио пред лицем свих народа….”

Убрзо затим издахнуо је свети Симеон, и овај праведни старац сматра се и данас заштитником мале деце.

Свети Симеон Богопримац

Свети Симеон Богопримац

 

 

СРЕТЕЊЕ

Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, данас славе Српска православна црква и верници.

Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу.

Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на на први сусрет Спаситеља са људима.

Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.

Сретење Господње је један од најсвечанијих догађа и на Литургији, у једној од најлепших православних молитви, изговарају се речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју – “Отпусти сад раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје. . . “

Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана, кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је “коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван”.

Предање даље каже да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса.

Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.

Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.

Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Србија на овај дан слави Дан државности.

У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето.

Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

Сретење Господње - фреска

 

Milosrđe

Milosrđe je rešilo više pitanja nego mač i gnev.
No ko to može dokazati danas mladim ljudima u Evropi, koji nisu ni pokušali magiju milosrđa, magiju službe Bogu i magiju službe bližnjima.

Ko to može dokazati očajnicima, koji se iz dana u dan kljukaju po svima školama nesretne Evrope mračnom slavom spoljašnjih krvavih revolucionara, tj. bolesnika, koji su gubavi ustali sa svoje postelje da leče ostale bolesnike.

Oh, mladi ljudi, neka vam samo Bog bude u pomoći.
Pogrešno je pitati, da li se Hristova nauke može primeniti na moderan život. Hristos nije došao da primenjuje svoju nauku na jedan ili drugi period vremena nego na ljude. A ljudi su i danas isti kao i u staro vreme. Da li se ljudi voze na faraonskim dvokolicama ili na aeroplanima, to ni najmanje ne menja naš odnos prema Hristu.

(Sv. vladika Nikolaj).

Sveti vladika Nikolaj Velimirović

 

Poučni film

Kratki, animirani, a i poučni filmčić, koji objašnjava da čovek ne može ući u Carstvo Nebesko ako ne nosi svoj krst, svoju životnu muku i probleme.

 

 

O sv Jovanu Zlatoustom

Jedna žena, po imenu Hristina, beše krvotočiva i moljaše svoga muža da je odvedek svetom Jovanu Zlatoustom.

Muž je posadi na magarca, krenu u manastir, pa došavši do manastira ostavi ženu pred manastirskom kapijom, a sam uđe k svetitelju i stade ga moliti da mu isceli ženu od bolesti.

Sveti Jovan reče tome čoveku: Kaži svojoj ženi da promeni svoju rđavu narav i prestane biti surova prema svojim robovima i robinjama, opominjući se da je i sama stvorena od istoga blata od kojega i oni. I neka se ona pobrine o svojoj duši, deleći milostinju sirotinji i ne ostavljajući potrebne molitve. Isto tako uzdržavajte i čuvajte sebe čiste u praznične i posne dane, pa će Bog podariti ženi tvojoj isceljenje.

- Muž iziđe i kaza ženi sve što ču od svetitelja. Žena od sveg srca dade obećanje da će do poslednjeg daha svog držati sve što joj je naređeno.

Muž se vrati k svetitelju i kaza mu za obećanje ženino.

Svetitelj mu onda reče: Idi s mirom! Gospod je već isceli.

- Povrativši se k ženi, muž je nađe isceljenu. I oni se s radošću vratiše kući svojoj,

slaveći Boga.

Sveti Jovan Zlatousti

 

Љубав према ближњима

Наши интереси нас много спутавају у животу. Имамо пуно планова и све их вршимо у журби и не приметимо кад вређамо неку личност или интересе наших ближњих.

Кад се огрешимо о своје ближње, не грешимо се према тој личности, него се грешимо лично према Богу, зато што Бог тајно почива у свакој души и у свему, и какав је наш однос према ближњима, такав је наш однос и према Богу. Ако се ми, према онима који према нама имају љубав, опходимо са љубављу, а према онима који нас мрзе враћамо истом мером, ОНДА НИСМО НА ДОБРОМ ПУТУ.

Ми морамо, као Божија деца, да имамо Божански карактер, пун мира, љубави и доброте. Господ нам је показао, док је био у телу, да се склањамо од зла, да се не противимо злу, а не противити се злу значи САЧУВАТИ МИР.

Ако се противимо злу, оно жели да враћа истом мером и тада настаје ратовање, а то је храна духова под небесима.

Časni Krst

 

Старац Тадеј

САМО СМИРЕНИ И КРОТКИ УЛАЗЕ У ЦАРСТВО НЕБЕСКО.

Не гледајмо шта други раде, да их не би осуђивали, већ се бавимо само самима собом и својом душом.

Ми смо, овде на земљи, такорећи на епитимији, у фази погодној да се припремимо, да се научимо небеском животу и да стекнемо МИР.

Живот невероватно брзо пролази. У младим годинама се то ни не осећа нити примећује, али кад зађемо у године видимо да је много прошло, а мало остало од живота. Овде знамо куда да се крећемо и како да живимо, а шта ћемо после, куда, да ли смо се припремили за Царство Небеско, за нашу домовину, јер тамо улазе само смирени и чистога срца. Да ли смо обратили пажњу том срцу које нам је много бола задало у животу, да ли смо казали том срцу; доста си ми бола задало, смири се и буди трпљевно срце. Ево, Господ нам је казао;

Стрпљењем својим спашавамо душу своју.

Зато морамо од срца свакоме опростити, јер све је Господње, не смемо ни на кога ни једну ожалошћену мисао имати, а уједно примати Господа кроз Причешће. Јер ако Господа у Причешћу примамо са мржњом на ближњега, примамо себи осуду, а не спасење.

И да мрзимо један другог, не вреди нам, ПОВЕЗАНИ СМО, па ако мрзиш неког, себи квариш расположење. Ко нема љубави према ближњем и на ватру да седне неће му помоћи, јер не може да добије Вечни Живот.

Часни Крст